Duško Radović

Duško Radović

Bista Duška Radovića u Nišu

Datum rođenja: 29. novembar 1922.
Mesto rođenja: Niš (Jugoslavija, danas Srbija)
Datum smrti: 16. avgust 1984.
Mesto smrti: Beograd (Jugoslavija, danas Srbija)

Dušan „Duško“ Radović, pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik, je rođen 29. novembra 1922. godine u Nišu. Bio je glavni urednik "Pionirskih novina", urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista "Poletarac", novinar "Borbe" i od 1975. godine bio je urednik Studija B.

Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.

Najširoj publici je poznat po aforizmima kojima je budio Beograđane na talasima Radija "Studio B", koji su kasnije objavljeni u tri knjige "Beograde dobro jutro".

Poznatija dela
Kapetan Džon Piplfoks (1953), radio drama
Poštovana deco (1954), pesme
Smešne reči (1961), pesme
Pričam ti priču (1963), pesme i priče
Na slovo, na slovo (1963-1965), televizijska serija
Če, tragedija koja traje (1969. sa M. Bećkovićem), poema
Vukova azbuka (1971), pesme
Zoološki vrt (1972), pesme
Beograde, dobro jutro 1 (1977), aforizmi
Beograde, dobro jutro 2 (1981), aforizmi
Ponedeljak, Utorak, Sreda, Četvrtak (1983), poezija i proza za decu u četiri knjige
Beograde, dobro jutro 3 (1984), aforizmi.
Dela ovog autora prevođena su na sve značajnije svetske jezike.

Radović je dobitnik naših najuglednijih nagrada: Neven, Mlado pokolenje, Nagrade zmajevih dečjih igara, Nagrade sterijinog pozorja, Sedmojulske nagrade, kao i diplome Međunarodne organizacije za dečju književnost Hans Kristijan Andersen
Poznati aforizmi
„Roditelji tucite svoju decu čim vidite da liče na vas.“
„Teško je biti dete i biti dobar.“
„Ako rešite sve probleme svoje dece, oni neće imati drugih problema sem vas.“
„Imati prijatelje, to znači pristati na to da ima lepših, pametnijih i boljih od vas. Ko to ne može da prihvati, nema prijatelja.“
„Za sve se navija, PARTIZAN se voli!!“

Kad je bio mrak


Kad je bio mrak,
Kad je bio mrak,
pojurila macka misa
cak, cak, cak.
- a da l' ga je progutala,
il' ga nije progutala,
to ni ona nije znala
- jer je bio mrak,
jer je bio mrak...

Kako treba
Male stvari i imena mala traze
kao m i s, kao z r n o, kao m r v a.
Dok velika stvar velikim imenom raspolaze
kao s o l i t e r, kao m e r i d i j a n,
kao S r e m s k a M i t r o v i c a.

Plavi zec
Tri sam zemlje prelazio,
i tri gore pregazio,
i tri mora preplovio-
dok ga nisam ulovio,
Plavog zeca,
cudnog zeca,
jedinog na svetu!
Ovaj zec
zna da svira,
Ovaj zec
zna da plete,
Ovaj zec
rucak kuva,
Ovaj zec
kucu mete.
Ovaj zec
plesti ume,
Ovaj zec
zeti ume,
Ovaj zec
siti, piti
i francuski govoriti
sve razume!
Plavi zec,
cudni zec,
jedini na svetu!
Ja ga htedoh vama dati
da vam sije,
da vam pije,
da vam kroji,
da vam broji,
da vam plete,
da vam mete,
da vam kuva,
da vas cuva,
da vam peva,
slike sara
i francuski razgovara.
Plavi zec,
cudni zec,
jedini na svetu!

Stavih zeca u torbak
pa pozurih svojoj kuci.
Al' kad bismo ispred kuce,
stade zecic da sapuce:

Pusti me lovce
hrabri lovce,
da ocesljam kosu,
da umijem lice,
da isecem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas.
Nek' vide deca
plavog zeca,
cudnog zeca,
jedinog na svetu!

Pustih zeca iz torbaka
al' se zec ne oceslja,
al' se zec ne umi,
nit' isece nokte,
nit' ispravi stas,
nit' dotera glas.
Vec pobeze, oj, nesreco,
na kraj sveta, oj, nevoljo.