Rembrant Harmenson van Rijn

Rembrant Harmenson van Rijn (hol. Rembrandt Harmenszoon van Rijn - Rembrant Harmenson fan Rejn, 15. juli 1606. Lajden - 4. oktobar 1669. Amsterdam) bio je najveći i najpoznatiji holandski slikar i jedan od najuticajnijih umetnika u tradiciji umetnosti zapadne Evrope 17. veka. Psihološka dubina njegovih portreta i produbljena interpretacija biblijskih događaja koje je rado slikao ostale su do danas jedinstvene i neponovljive.

Njegovo slikarstvo pripada stilskoj epohi baroka. Ovo doba je poznato kao Zlatno doba Holandije, kada je ona doživela politički, ekonomski i umetnički procvat.

Već za života Rembrantova dela su kopirana i imitirana. Posle njegove smrti kritičari pristalice klasicizma nisu imali visoko mišljenje o njegovom kolorističkom slikarstvu, dok su njegove slike ostale ominjene i na ceni kod kolekcionara. U 18. veku pojavili su se slikari u Nemačkoj i Engleskoj koji su bili inspirisani njegovim delom. Rembrantov život postao je predmet mistifikacija i legendi. Tek su se sredinom 19. veka pojavili ozbiljni istraživači njegovog života i rada. Od 1970. „Istraživački projekat Rembrant“ se bavi istraživanjem i atribucijom njegovih dela. Danas se smatra da je Rembrant sam naslikao oko 350 dela.

Biografija

Rembrant je rođen u Lajdenu 1606. godine i slikarstvo je učio od Pitera Lastmana i Jakoba van Svanenburga. Sa 17 godina odlazi u Amsterdam gde slika zajedno sa prijateljem i tada poznatim slikarom Lastmanom, a zatim se vraća u rodni Lajden i otvara atelje gde je slikao i podučavao svog učenika Gerita Doua. Godine 1631. ponovo se vratio u Amsterdam gde se 1634. oženioSaskijom van Ujlenburg. Nakon njene smrti, Hendrijke Štofels je 1649. preuzela njegovo domaćinstvo i rodila mu sina Titusa 1654. godine. I pored slikarskog uspeha, povremeno je dolazio u teške finansijske situacije, pa je 1656. bankrotirao. U doba vrhunca svoje umetničke zrelosti živeo je u siromaštvu.

Dela

Rembrant je radio kao slikar i grafičar, vodio je slikarsku radionicu i podučavao učenike. Bio je pre svega uspešan portreista, ali se pretpostavlja da je sebe pre svega smatrao istorijskim slikarom. Njegovo delo se sastoji iz portreta i autoportreta, pejzaža i obrada biblijskih i mitoloških tema.

Na portretima mu je uspevalo da uverljivo predstavi likove u nekoj aktivnosti. U istorijskim kompozicijama slikao je motive koje pre njega niko nije koristio, ili je stare motive predstavljao na nov način. U mnogim Rembrantovim delima majstorski je korišćen kontrast svetlog i tamnog (kjaroskuro). Rembrantovi autoportreti ilustruju kako je video sebe kao umetnika i kako je stario. Posebno su na grafikama vidljivi različiti izrazi lica i gestovi koji su služili kao studije. Rembrant je naslikao i nacrtao mali broj pejzaža i žanr scena. Slika „Mrtvi paunovi“ je jedina njegova poznata mrtva priroda. Mnoge od crteža Rembrant je načinio isključivo u svrhu obuke svojih učenika.

Atribucija

Tokom 1920ih istraživači su Rembrantu pripisivali više od 700 slika, dok danas preovlađuje mišljenje da se njegovo ukupno delo sastoji iz oko 350 slika, 300 grafika i 1000 crteža.

Bakropisi

Rembrant je izrađivao bakropise većim delom svoje karijere, od 1626. do 1660. kada je bio prinuđen da proda svoju štamparsku presu i praktično prekine sa baropisom. Jedino tokom nesrećne 1649. nije stvorio nijedan datirani bakropis. Sa lakoćom je radio bakropise i, iako je poznavao i nekada koristio tehnike bakroreza, sloboda tehnike bakropisa je postala temelj njegovog dela. Poznavao je sve faze postupka izrade bakropisa i izvesno je da je sam otiskivao makar rane primerke svojih bakropisa. Isprva mu se stil oslanjao na crtež, ali se ubrzo preorijentisao na slikarski pristup koristeći mnoštvo linija i brojna nagrizanja ploče kiselinom, čime su linije dobile raznovrsne debljine. Krajem 1630ih, uprostio je svoj stil i koristio je manje nagrizanja kiselinom. Na čuvenom bakropisu Hristos leči bolesne radio je u fazama tokom 1640ih. To je bilo „prelomno delo u sred umetničke karijere“, iz koga se razvio njegov stil bakropisanja. Iako je ovaj bakropis sačuvan u samo u primercima iz prve dve serije, primetne su prepravke u završnoj verziji o čemu svedoče mnogi crteži.

U zrelim delima iz 1650ih, Rembrant je bio spremniji da improvizuje, tako da su veliki otisci rađeni u do 11 serija, često radikalno drugačijih. Sada je koristio špartanje da dočara tamne površine, koje su često velike. Eksperimentisao je i sa efektima štampe na različitim vrstama papira. Često je koristio japanski papir i parir od životinjske kože. Počeo je da primenjuje „površinske tonove“, ostavljajući tanak sloj mastila na pojedinim delovima grafičke ploče, umesto da ga potpuno ukloni. Češće je koristio suvu iglu, posebno u prikazima zamagljenuih pejzaža.

Njegovi otisci tretiraju slične teme kao i njegove slike. U bakropisu je izradio 27 autoportreta, dok su drugi portreti ređi. Izradio je 46 uglavnom malih pejzaža, koji su postali uzor u predstavljanju pejzaža u grafičkoj umetnosti sve do kraja 19. veka. Trećina bakropisa se odnose na religijske teme, neki od njih odišu jednostavnošću, dok su drugi monumentalni. Nekoliko erotskih kompozicija nema ekvivalente u njegovom slikarskom delu. Rembrant je posedovao, dok nije bio prinuđen da je proda, izuzetnu kolekciju grafika drugih umetnika. U njegovim bakropisima su vidljivi uticaji koje je primio od Mantenje, Rafaela, Herkulesa Segersa i Đovanija Kastiljonea.

Rembrant Harmenson van Rijn 1b625b50-8156-11df-be8d-001d09fb5310

Rembrant Harmenson van Rijn 1b625b50-8156-11df-be8d-001d09fb5310

VIP Broj poruka : 5038 Datum upisa : 04.01.2011 Godina : 59 Lokacija : Beograd

VIP Broj poruka : 5038 Datum upisa : 04.01.2011 Godina : 59 Lokacija : Beograd

VIP Broj poruka : 5038 Datum upisa : 04.01.2011 Godina : 59 Lokacija : Beograd